Sveobuhvatni vodič kroz stručni ispit i licencu za bezbednost i zdravlje na radu (BZR)

Domen bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) u Srbiji prolazi kroz značajne promene, koje donose i nove izazove i neizvesnosti za sve koji su u njemu angažovani. Ovaj članak ima za cilj da rasvetli kĺjučne aspekte stručnog ispita, procesa licenciranja, kao i budućih zakonskih izmena, nudeći praktične savete i deljenje iskustava kandidata.

Stručni ispit za BZR: Put ka licenci

Stručni ispit za sticanje zvanja lica za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja obavezan korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom delatnošću. Ispit je podeljen na četiri celine:

1. Opšti deo (Međunarodni i domaći pravni izvori): Ova celina obuhvata poznavanje međunarodnih konvencija (npr. Konvencija 161 o službama medicine rada), osnivačkih akata EU, Direktive 89/391, kao i srpskih zakona iz oblasti rada, zdravstvenog i penzijskog osiguranja.
2. Posebni deo - Procena rizika (pismeni deo): Kandidat dobija konkretno radno mesto (npr. zidar, elektromonter, automehaničar, viljuškarišta) za koje mora da izradi detaljnu procenu rizika. Neophodno je poznavati metode procene (npr. Kinney metodu), prepoznati opasnosti i štetnosti, utvrditi verovatnoću i posledice, te predložiti mere zaštite i zaključiti da li je radno mesto sa povećanim rizikom.
3. Posebni deo - Usmeni ispit (Procena rizika): Usmena odbrana pismeno urađene procene rizika, gde se ispituje razumevanje postupka i primenjenih mera.
4. Posebni deo - Usmeni ispit (Pravilnici): Ispitivanje detaljnog poznavanja brojnih podzakonskih akata (pravilnika) koji regulišu specifične oblasti BZR, kao što su zaštita od buke i vibracija, rad na građevini, rad sa mašinama, zaštita od hemijskih i bioloških agenasa, i drugo.

Organizacija polaganja i saveti kandidata

Polaganje se organizuje u prostorijama Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, obično jednom mesečno. Proces traje više sati, a kandidati se prozivaju po azbučnom redu. Na polaganju je dozvoljeno prisustvovanje i slušanje drugih kandidata, što može biti od velike koristi.

Ključni saveti na osnovu iskustava polaznika:

• Priprema: Iako postoje razne skripte i priručnici (npr. TehPro, Međunarodni institut iz Novog Sada), najbolji pristup je direktno proučavanje zvaničnih pravilnika sa sajta nadležnog ministarstva. Gradivo je obimno, pa je potrebno početi na vreme.
• Procena rizika: Vežbajte izradu procene za razna radna mesta. Na ispitu se ne sme koristiti literatura, osim liste opasnosti i štetnosti koju organizatori mogu obezbediti. Budite spremni da detaljno opišete radni proces, prepoznate opasnosti i predložite konkretne, a ne opšte mere zaštite.
• Usmeni deo: Ispitivači su uglavnom korektni i spremni da pomognu ako kandidat pokaže osnovno znanje. Bitno je odgovarati koncizno i na temu. Posebnu pažnju posvetite brojčanim vrednostima (granične i akcione vrednosti za buku, vibracije, osvetljenje).
• Stres i trema: Normalni su pratoci ispita. Dobro poznavanje gradiva je najbolji način za njihovo prevazilaženje.

Licenca za BZR: Dobijanje, trajanje i obnavljanje

Položeni stručni ispit daje pravo na dobijanje licence za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Prema važećim i naročito predloženim novim propisima, licenca se izdaje na pet godina.

Ključni uslovi za prvo dobijanje licence su:

• Položen stručni ispit.
• Odgovarajuća stručna sprema (trenutno se priznaju različiti profili, ali se očekuju promene).
• Radno iskustvo (u predlogu zakona se navodi mogućnost za one sa više od 5 godina iskustva).

Obnavljanje licence nakon pet godina neće biti automatsko. Predviđa se da će za obnovu biti neophodno priložiti dokaz o sticanju bodova kroz kontinuirano usavršavanje. Ovi bodovi bi se sticali učešćem na odobrenim edukacijama, seminarima i kursevima iz oblasti BZR. Ova promena ima za cilj podizanje nivoa stručnosti i kontinuirano osavremenjivanje znanja.

Budućnost oblasti BZR: Novi zakon i izazovi

U javnoj raspravi je nalazio se nacrt novog zakona koji donosi bitne promene. Najupečatljivija je potreba za visokim obrazovanjem u oblasti tehničko-tehnoloških nauka (minimum 240 ESPB bodova) za nova lica koja žele da obavljaju poslove savetnika ili saradnika u BZR.

Ova odredba izaziva zabrinutost među mnogim sadašnjim stručnjacima koji nemaju takav profil obrazovanja, a imaju dugogodišnje iskustvo i položen ispit. Predlog zakona, međutim, najverovatnije predviđa i prelazne odredbe za postojeća lica, gde bi radno iskustvo od minimalno pet godina moglo biti priznato kao ekvivalent, uz obavezu dodatnog obrazovanja ili sticanja bodova.

Ovakva regulativa teži ka profesionalizaciji i specjalizaciji oblasti. Ideja je da osoba koja procenjuje rizike na građevini ima inženjersko znanje iz te oblasti, što bi trebalo da dovede do kvalitetnijih procena i veće bezbednosti na radnim mestima. Međutim, otvoreno je pitanje praktične primene i obuke za veliki broj postojećih stručnjaka.

Praksa naspram teorije: Iskustva iz terenskog rada

Razgovori na forumima otkrivaju značajan jaz između teorijskih propisa i svakodnevne prakse. Lica za BZR često se suočavaju sa:

• Nedovoljnim angažovanjem poslodavaca: Bezbednost se često posmatra kao trošak, a ne investicija. Mere zaštite se ignorišu, a procene rizika se rade "pro forma".
• Pritiscima da se "ublaže" procene: Kako bi se zadovoljio klijent (poslodavac) i smanjili troškovi za preventivne mere, postoji pritisak da se rizici prikažu manjim nego što stvarno jesu.
• Nedostatkom koordinacije na gradilištima: Angažovanje spoljnih agencija za BZR može stvoriti sive zone odgovornosti između investitora, glavnog izvođača, podizvođača i same agencije.
• Nesavesnošću pojedinih izvođača poslova BZR: Postojanje agencija koje za nisku cenu urade površan posao diskredituje celokupnu profesiju.

Upravo zbog ovih problema, mnogi zagovaraju da bi optimalno rešenje bilo integrisanje lica za BZR u samu strukturu poslodavca, kako bi se izbegle konflikte interesa i omogućilo neposredno i kontinuirano delovanje.

Zaključak: Priprema za uspeh u oblasti BZR

Put do uspešne karijere u bezbednosti i zdravlju na radu zahteva posvećenost, kontinuirano učenje i angažovanost. Polaganje stručnog ispita je samo prvi korak. Kĺjuč je u:

1. Solidnoj teorijskoj pripremi: Temeljito savladavanje propisa, ne samo za ispit, već za svakodnevni rad.
2. Razvijanju praktičnih veština: Spremnost za realnu procenu rizika u različitim uslovima rada i umenje komunikacije sa poslodavcima i zaposlenima.
3. Praćenju promena: Budite informisani o zakonskim novitetima, posebno o usvajanju novog zakona i uslovima za obnavljanje licence kroz bodovanje edukacija.
4. Etici i profesionalizmu: Odupiranje pritiscima za kompromis u pogledu bezbednosti, jer je krajnji cilj zaštita ljudskih života i zdravlja.

Oblast BZR u Srbiji je na prekretnici. Iako predstoje izazovi povezani sa novim zakonskim okvirom, one istovremeno otvaraju priliku za ozbiljnije i odgovornije bavljenje ovom ključnom profesijom. Kontinuirano obrazovanje, stečeno kroz edukacije za BZR, postaće stub održivosti i stručnosti svakog pojedinca u ovoj oblasti.