Sve što treba da znaš o studiranju arhitekture i prijemnom ispitu

Odluka da se studira arhitektura jedna je od onih koja menja život. To je putovanje puno strasti, kreativnosti, ali i izazova koji zahtevaju posvećenost, upornost i jasnu viziju. Ako se i ti pitaš kako je to studirati arhitekturu, kako se pripremiti za taj izazovajući prijemni za arhitekturu i kakve su perspektive nakon diplome, došao/la si na pravo mesto. Ovaj članak će ti pružiti sveobuhvatan uvid u proces pripreme za prijemni, samog studiranja i šta te očekuje na tržištu rada.

Šta te čeka na prijemnom ispitu za arhitekturu?

Prijemni ispit za arhitekturu je prva i jedna od najznačajnijih prepreki na putu ka ostvarenju sna. Tokom godina, formati prijemnog su se menjali, ali suština je ostala ista - testiranje kandidatove sposobnosti prostornog zaključivanja, kreativnosti, logičkog mišljenja i opšte kulture. Tradicionalno, polaganje prijemnog se sastojalo od slobodoručnog crtanja i testova iz matematike, nacrtne geometrije i istorije umetnosti. Iako su neki fakulteti danas uveli testove opšte informisanosti, osnovne veštine koje se procenjuju su ostale slične.

Ključni delovi prijemnog ispita obično uključuju:

• Slobodoručno crtanje: Ovo je deo gde se procenjuje tvoj talenat, osećaj za proporcije, senčenje i sposobnost prenošenja trodimenzionalnih oblika na dvodimenzionalnu površinu. Nije reč o tome da li možeš da nacrtaš savršenu liniju, već o tome da li možeš da vidiš i interpretiraš prostor.
• Test prostorne inteligencije i logike: Ovi zadaci proveravaju tvoju sposobnost da shvatiš odnose između geometrijskih tela, da prepoznaš nedostajuće delove ili da zaključiš kako će se objekat ponašati u prostoru.
• Matematički zadaci: Obično se radi o geometriji i prostornoj matematici, a ne o kompleksnim računskim operacijama. Cilj je proveriti logičko razmišljanje.
• Opšta kultura i istorija umetnosti: Očekuje se da poseduješ širok kulturni horizont i osnovno poznavanje ključnih perioda u istoriji arhitekture i umetnosti.

Važno je istražiti aktuelne zahteve fakulteta koji te zanima, jer se format prijemnog za arhitekturu može razlikovati od grada do grada i od godine do godine.

Kako se efikasno pripremiti za prijemni ispit?

Pripreme za prijemni na arhitekturu su gotovo neophodne za uspeh. Većina kandidata koji uspeju da polože prijemni ulože ozbiljne napore u pripremu, često tokom cele školske godine. Evo šta treba uzeti u obzir:

1. Počni na vreme

Mnogi savetuju da se pripreme za arhitekturu započnu čim pre, idealno početkom četvrte godine srednje škole. Prijemni za arhitekturu je previše kompleksan da bi se spremao u nekoliko meseci. Sistematski rad tokom dužeg perioda omogućava građenje veština i znanja koja će ti biti potrebna.

2. Izbor načina pripreme: privatni časovi ili pripreme na fakultetu?

Ovde se otvara klasična dilema. Mnogi kandidati se odlučuju za specijalizovane pripreme za prijemni kod iskusnih predavača - arhitekata, matematičara i umetnika. Ove pripreme su često skupije, ali pružaju personalizovan pristup i direktan uvid u ono što se zaista traži. S druge strane, pripreme koje organizuje sam fakultet mogu biti korisne jer se na njima stiče direktan kontakt sa profesorima i asistentima, a takođe se može steći uvid u to kako fakultet funkcioniše. Međutim, one se često odvijaju u velikim grupama, pa je pažnja posvećena svakom kandidatu ograničena.

Kao što je jedan iskusan student rekao: "Najbitnije je da samu sebe što bolje pripremiš i da si spremna to znanje da primeniš na najraznovrsnije načine, a ne samo po nekom sablonu." Dakle, bez obzira na izbor mesta, tvoj lični rad i istrajnost su ključni.

3. Šta vezbati?

Za deo crtanja, redovno vežbaj. Crtaj sve što vidiš - predmete, arhitekturu, ljude. Fokusiraj se na proporcije, perspektivu i senčenje. Za matematički deo, ponovi osnove geometrije. Za opštu kulturu, čitaj knjige o istoriji umetnosti, gledaj dokumentarne filmove i budi u toku sa savremenim tokovima u arhitekturi.

Kako bi jedan kandidat podelio svoje iskustvo: "Spremala sam se godinu dana, svakog vikenda po 8 sati, a kada sam se raspustila, svakog dana po 2 sata. Ispod crte sam bila na prvom mestu." Ovo govori o nivou posvećenosti koji je često neophodan.

Da li je talenat presudan?

Često se postavlja pitanje koliko je talenat bitan za upis i studije. Istina je negde na sredini. Talenat, naravno, pomaže. On podrazumeva prirodnu sklonost ka kreativnom izražavanju i prostornom razmišljanju. Međutim, studirati arhitekturu ne znači biti samo umetnik. Arhitektura je most između umetnosti i nauke. Zato je upornost, rad, spremnost na učenje i strast prema struci često važnija od samog talenata. Kao što jedan diplomirani arhitekta kaže: "Kad se najmanje nadas, najviše dobiješ."

Mnogi koji nisu imali formalno obrazovanje vezano za crtanje u srednjoj školi uspeli su da upišu fakultet kako su se dobro pripremili. "Spremanjem za ispit mesecima se stvarno može puno napredovati," primećuje jedan student.

Kakav je život na studijama arhitekture?

Studiranje arhitekture je jedinstveno iskustvo koje će te oblikovati na mnogo nivoa. Ovo nije fakultet gde se ispiti spremaju noć pred rok. Radi se o kontinuiranom, intenzivnom procesu učenja i stvaranja.

• Konstantan rad i vreme: Studije zahtevaju puno vremena. Dnevnici su puni predavanja i vežbi, a večeri i vikendi su često posvećeni izradi projekata, crtanju i pravljenju maketa. "Fakultet oduzima previse vremena, imas 20 predmeta po godini... nekad se moze desiti da imas pauzu 2 sata izmedju dva predavanja," opisuje jedna studentkinja.
• Kreativnost i tehnika: Bićeš izložen/a lepim stranama dizajna i kreativnog izražavanja, ali i tehničkim predmetima kao što su arhitektonske konstrukcije, mehanika, fizika i statika. Ovo je suštinska razlika u odnosu na čisto umetničke škole.
• Finansijski troškovi: Studiranje arhitekture može biti skupo, čak i ako si na budžetu. Troškovi materijala za crtanje, štampanja velikih plakata (postera) i izrade maketa se stalno akumuliraju.

Ipak, oni koji istinski vole arhitekturu pronalaze u ovome zadovoljstvo. "Nije fakultet toliko težak koliko zahteva puno vremena... svi koji su to upisali, sa obzirom na poteškoće pri upisu, imaju smisla za to, tako da taj bitan faktor sve olakšava," primećuje jedan student.

Kakve su perspektive posle diplome? Ima li posla za arhitekte?

Ovo je verovatno jedno od najkritičnijih pitanja. Realnost tržišta rada u Srbiji za arhitekte je zaista izazovna. Plate za početnike su često niske, a konkurencija je velika. Mnogi diplomirani arhitekti se suočavaju sa periodom traženja prvog posla.

"Završila sam arhitektonski fakultet u julu 2010. godine i od tada tražim posao," izjavljuje jedna diplomirana arhitekta, što ilustruje težinu situacije za neke. Druga osoba dodaje: "Poznajem devojku koja je završila sve u roku i zaposlila se u birou i ima platu 200 evra."

Međutim, perspektiva nije crna. Postoje i druge priče:

• Rad u inostranstvu: Mnogi arhitekti pronalaze odlične prilike van Srbije. "Bivša cimerka moje sestre je takođe završila arhitekturu i pronašla je posao u Beču. Kaže da je oduševljena i da ne planira da se vraća u Srbiju, ima platu oko 1000 evra," prenosi jedan iskustvo. Zemlje kao što su Austrija, Nemačka, Švajcarska i skandinavske zemlje nude bolje uslove rada i plate.
• Specijalizacija i preduzetništvo: Usmeravanje ka određenoj niši (npr. enterijer, ekološka arhitektura) ili pokretanje sopstvenog biroa dugoročno mogu doneti veliko zadovoljstvo i finansijski uspeh.
• Kontinuirano usavršavanje: Učenje novih programa (AutoCAD, ArchiCAD, 3ds Max, Photoshop) i praćenje savremenih trendova povećava šanse za zapošljavanje.

"Polako, imas ti dosta do toga. Kad završiš fakultet, bićeš potpuno druga osoba od ove sad i u skladu sa tim ćeš i da koračaš dalje. Pripravničke plate jesu male, ali ako radiš i to dobro, i one rastu, gde god da živiš," ohrabruje jedan diplomirani arhitekta.

Završne misli: Da li je vredno?

Odluka da se studira arhitektura ne bi trebalo da bude doneta olako. To je put koji zahteva ogromnu količu posvećenosti, strpljenja i ljubavi prema struci. Moraš biti spreman/na na odricanje, naporan rad i suočavanje sa izazovima na tržištu rada.

Ali za one koji to istinski žele, koji vide sebe kako stvaraju prostor u kojem će ljudi živeti, raditi i sanjati, nema lepšeg poziva. Kao što je jedan student rekao: "Ja jedva čekam da završim... Podržavam želju i ljubav prema arhitekturi."

Ako je arhitektura tvoj san, ako si spreman/na da se boriš za njega kroz temeljne pripreme za polaganje prijemnog, kroz napore tokom studija i kroz strpljivu izgradnju karijere, onda ništa ne može da te zaustavi. "Sreća prati hrabre," i upravo ta hrabrost će ti biti najveći saveznik na putu ka tome da postaneš arhitekta.

Kreni sa pripremama za prijemni na vreme, budi uporan/na i veruj u svoju strast. Srećno na putu ka ostvarenju sna!