Realnost Pravničke Struke u Srbiji: Između Želje i Egzistencije

Diploma pravnog fakulteta dugo se smatrala garancijom stabilnog, uglednog i dobro plaćenog posla. Međutim, realnost za veliki broj mladih pravnika u Srbiji je daleko od te idealizovane slike. Kroz prizmu iskustava samih pravnika, otkriva se složen i često depresivan pejzaž: prezasićeno tržište, mizerne početne plate, nedostatak oglasa za posao, i osećaj da je uloženi trud, vreme i novac u obrazovanje ostao bez adekvatne finansijske naknade.

Prvi šok: Tržište rada i potraga za poslom

"Listam stalno oglase, razne. U dvesta oglasa, jedva pet-šest za pravnika," primećuje jedan korisnik. Ovaj očajnički mali broj oglasa direktno je posledica hiperprodukcije pravnika. Državni fakulteti godišnje upišu preko hiljadu brucoša, a brojni privatni fakulteti dodatno povećavaju tu brojku. Rezultat je ogromna ponuda radne snage, dok je potražnja, posebno za početnicima, izuzetno ograničena. Kao što neko primeti, opcije su uglavnom: sudstvo (ako imaš vezu), advokatura (ako imaš finansijsku podršku ili porodičnu kancelariju), ili rad "van struke".

Oglas za posao pravnika postao je retkost, posebno izvan Beograda. "I Novi Sad je problematičan, a vala baš i nema oglasa za pravnika u poslednje vreme," konstatuje drugi učesnik razgovora. Ova nestašica prilika ostavlja mnoge diplomirane pravnike u stanju neizvesnosti i frustracije, prisiljavajući ih da razmišljaju o radikalnim promenama, čak i o napuštanju zemlje ili odustajanju od struke.

Finansijska stvarnost: Plate koje ne zadovoljavaju osnovne potrebe

Centralna tačka razočarenja ogleda se u visini primanja. Diskusija otkriva šokantno niske iznose, čak i za one sa iskustvom i položenim pravosudnim ispitom.

• Pripravnici i početnici: Plate se često kreću ispod 50.000 dinara. Iznosi od 30.000 do 40.000 dinara, čak i u većim gradovima, nisu retkost. "Radila sam četiri meseca u struci za 30.000 u NS i dala otkaz jer naravno nisam mogla da pokrijem troškove," ispoveda se jedna koleginica.
• Pravnici sa iskustvom u državnom sektoru: "Realnost je takva da u mojoj firmi (državni organ) ja sa savetničkim zvanjem... i 8 godina radnog staža radim za malo više od 60.000 osnovne plate," piše jedan korisnik. U državnoj upravi, plate rastu sporo i zavise od koeficijenata, a napredovanje često nije meritokratsko.
• Kod javnih beležnika i izvršitelja: Ovo je posebno bolna tačka. Iako su ove profesije same po sebi veoma unosne, plate zaposlenih pravnika su često ponižavajuće. Ponude od 35.000 do 50.000 dinara za puno radno vreme, uz prekovremeni rad i rad vikendom, standardne su prakse. "Notari su kao i izvršitelji škrti s platama," primećuje jedan od učesnika. Rad u ovim kancelarijama opisuje se kao robovlasnički, sa strogom kontrolom, kamerama i velikim pritiskom.
• Tehnički pregledi: Posao koji mnogi smatraju "izmišljenim" za pravnike. Pored šablonskih pravnih radnji, obuhvata masu administrativnih poslova, rad na kasi, vođenje evidencije, često bez administrativne podrške. Plate variraju, ali stres i monotonija su konstantni. "Radim sve od kase, zakazivanja, plaćanja, spremanja pazara, polisa, nalepnica... posao je ne daj Bože," delim neko iskustvo.

Kao što neko rezimira: "Pravnik radi od 8 do 16, obično. Kuvar u dve ili tri smene, prekovremeni i noćni rad - mora više da se plaća." Ovaj paradoks - da fizički ili zanatski poslovi nose veće primanje od fakultetski obrazovanih - srž je frustracije mnogih pravnika.

Pravosudni ispit: Ulaznica u bolji život ili jalova investicija?

Položeni pravosudni ispit dugo se smatrao zlatnom kartom za bolje poslove i plate. Međutim, danas je i ta percepcija dovedena u pitanje. Sa jedne strane, bez pravosudnog ispita mogućnosti su drastično ograničene - čak i za administrativne poslove u struci preferiraju se kandidati sa položenim ispitom.

Sa druge strane, čak i sa pravosudnim, nije garantovano bolje mesto. "Pravosudni ti je bespotreban ako nećeš u advokaturu ili imaš vezu za sud," tvrdi jedan iskusniji pravnik. Firme često angažuju spoljne advokatske kancelarije po potrebi, umesto da drže skupe pravnike sa pravosudnim u stalnom radnom odnosu. U državnom sektoru, pravosudni donosi određeno povećanje plate i mogućnost napredovanja, ali proces je spor i opterećen birokratskim i političkim preprekama.

Advokatura: Samostalan put pun prepreka

Za one koji sanjaju o samostalnosti, advokatura se nameće kao logičan izbor. Ali i ovaj put je izuzetno kamenit. Početni troškovi su ogromni: advokatski ispit, upisnina u komoru (oko 4.000 evra), obezbeđenje prostora, paušalni troškovi. Potrebna je i finansijska rezerva za prvu godinu-dve dok se ne izgradi klijentela.

"Zašto bi onda radila tu umesto u butiku? Teže, stresnije, odgovornije," postavlja se retoričko pitanje. Konkurencija je ogromna, a dolazak do klijenata težak, posebno bez preporuke ili porodične mreže. Mladi advokati se često suočavaju sa nemogućnošću naplate svojih usluga, jer klijenti traže da rade "na procenat" ili odlažu plaćanje. "Čini mi se da je sve teže naplatiti; svi očekuju da pristaneš da radiš za džabe dok se ne okonča spor," kaže jedna mlada advokatkinja.

"Veza" kao neophodan uslov

Jedna od najtamnijih strana priče je sveprisutni uticaj veza i poznanstava. Za ulazak u sud, tužilaštvo, pa čak i za volontiranje, često se navodi da je neophodna "debela veza". Meritokratija je retkost. "Nije važno šta znaš, već koga znaš - to je naša parola," konstatuje jedan od učesnika. Ovakvo stanje uništava motivaciju i nadu kod vrednih i sposobnih pojedinaca, a favorizuje one sa političkom ili porodičnom pozadinom.

Isti princip važi i za druge državne institucije i čak za neke privatne firme. Ovakva praksa ne samo što degradira struku, već doprinosi i odlivu talenata iz zemlje, jer oni koji nemaju "zaleđinu" ne vide budućnost za sebe.

Prekvalifikacija i beg u IT sektor

Kao odraz očaja i traganja za boljim životom, sve je češća tema prekvalifikacije, posebno u IT sektor. "Ali kao osrednji u IT sektoru će imati daleko veće šanse za nalaženje posla i veću zaradu u odnosu na nekog osrednjeg u pravu," argumentuje jedna korisnica.

Ipak, i ovaj put nije lak. Prekvalifikacija zahteva vreme, novac i predanost, a tržište i u IT-u postaje sve konkurentnije. Pored toga, neki ističu da nije svako stvoren za programiranje i da uspeh u jednoj struci ne garantuje uspeh u drugoj. Ipak, ideja o stabilnijoj plati, boljim uslovima rada i meritokratskijem okruženju čini IT privlačnom alternativom za mnoge ogorčene pravnike.

Zaključak: Da li postaje izlaz?

Situacija pravnika u Srbiji je složena i zahteva sistemske promene. Kĺjučni problemi koje je potrebno rešiti su:

1. Kontrola broja studenata: Ograničavanje upisa na pravne fakultete, kako državne tako i privatne, kako bi se ponuda uskladila sa realnom potražnjom na tržištu rada.
2. Povećanje plata u državnom sektoru: Pravnici u sudstvu, tužilaštvima i upravi treba da imaju primanja koja odražavaju njihovu odgovornost i obrazovanje, što bi podiglo standard i u privatnom sektoru.
3. Regulisanje radnih odnosa kod javnih beležnika i izvršitelja: Uvođenje minimalnih standarda za plate i uslove rada zaposlenih u ovim kancelarijama, s obzirom da obavljaju javna ovlašćenja.
4. Podrška mladim advokatima: Olakšavanje početka samostalnog rada kroz subvencije, smanjenje nameta ili mentorstvo.
5. Jačanje meritokratije: Borba protiv korupcije i "veze" u zapošljavanju, posebno u pravosuđu, kako bi se stvorile jednake šanse za sve.

Dok se ove promene ne dogode, pojedinačno rešenje za mnoge leži u fleksibilnosti, sticanju dodatnih veština (jezici, IT), traženju niša unutar prava (npr. zaštita ličnih podataka, intelektualna svojina) ili, nažalost, u razmatranju promene struke ili odlaska u inostranstvo.

Kao što jedan od učesnika diskusije kaže, možda je najpametnije "prihvatiti situaciju kakva jeste" dok se ne otvori prilika za nešto bolje, bilo da je u struci ili van nje. Borba za dostojanstven život i rad uslovi za pravnike u Srbiji tek treba da dostigne svoj vrhunac.