Da li menjati prezime udajom? Lična sloboda, tradicija i savremeni izazovi

Pitanje da li zadržati svoje prezime, uzeti suprugovo, dodati ga ili pak izmisliti potpuno novo predstavlja jednu od onih intimnih, a ipak izuzetno javnih odluka sa kojima se suočavaju parovi koji ulaze u brak. Iza naizgled jednostavnog izbora krije se čitav spektar ličnih vrednosti, društvenih očekivanja, pravnih procedura i emotivnih vezanosti. Ova tema, često pokrenuta javnim ličnostima, otvara vrata široj raspravi o identitetu, tradiciji, ravnopravnosti i slobodi izbora u savremenom društvu.

Četiri zakonske opcije: Sloboda izbora na papiru

Prema važećem zakonodavstvu, prilikom sklapanja braka, buduća supruga ima četiri jasne opcije. Može zadržati svoje devojačko prezime, može u potpunosti preuzeti prezime supruga, može dodati suprugovo prezime svom, formirajući tako dva prezimena, ili, u dogovoru sa suprugom, oboje mogu prihvatiti potpuno novo prezime. Važno je istaći da zakon ne nameće ograničenje u pogledu broja promena prezimena tokom života - možete ga menjati više puta, bilo da je u pitanju brak, razvod ili jednostavno lična želja, uz plaćanje odgovarajuće takse i administrativnu proceduru.

Iako zakonski okvir nudi slobodu, stvarnost je često drugačija. Mnoge žene se suočavaju sa pritiskom okoline, porodice ili čak budućeg supruga. Kako je jedna sagovornica primetila, matičarke retko sreću situaciju u kojoj muškarac ne kaže "uzima moje prezime" umesto da pusti suprugu da se sama izjasni. Takvi trenuci otkrivaju koliko duboko ukorenjeni patrijarhalni obrasci i dalje utiču na naše svakodnevne odluke, čak i u formalnom, zakonskom okruženju.

Argumenti za zadržavanje svog prezimena

Za mnoge žene, vlastito prezime nije samo niz slova na ličnoj karti. Ono predstavlja deo ličnog i profesionalnog identiteta. Žene koje su izgradile karijeru, postigle akademske titule ili uspeh u javnom životu pod određenim prezimenom, često vide promenu kao nepotrebno komplikovanje i gubitak prepoznatljivosti. "Zašto bih menjala ono što me definiše celog mog života?" postavlja se retoričko pitanje.

Osim profesionalnog aspekta, snažan je i emocionalni i porodični faktor. Prezime je veza sa porodicom porekla, sa precima, sa decom iz prvog braka. Zadržavanjem svog prezimena neke žene žele da očuju sećanje na svog oca ili dedu, da naglase kontinuitet svoje lične istorije. Takođe, postoji i praktičan aspekt: promena prezimena podrazumeva zamenu mnogih dokumenata - lične karte, vozačke dozvole, pasoša, bankovnih računa, diploma - što je dugotrajan, naporan i ponekad skup proces. "Trebaće mi godine da sve to ispeglam", primećuje jedna od učesnica rasprave.

Perspektiva promene: Simbolika zajedništva i praktičnost

Sa druge strane, one koje odluče da promene ili dodu suprugovo prezime često to vide kao jak simbol zajedništva i stvaranja nove porodice. Imati isto prezime kao suprug i deca za njih predstavlja vidljivu i jasnu potvrdu jedinstva. "Lepše mi je da se celokupna porodica preziva isto", ističe jedna sagovornica. Ovo je posebno bitno majkama koje žele da dele prezime sa svojom decom, izbegavajući potencijalne neprijatnosti u školama, bolnicama ili prilikom putovanja.

Promena može biti i praktičan izlaz iz situacije kada je devojačko prezime teško, neobično ili nosi nepoželjne asocijacije. Za neke, uzimanje suprugovog prezimena predstavlja želju za novim početkom, oslobađanje od prošlosti ili jednostavno estetsku preferenciju. Ipak, važno je napomenuti da sama promena prezimena, kao ni nošenje burme, nije garant trajnosti i kvaliteta braka. Kako je neko rekao, suština je u zajednici dvoje ljudi, a ne u simbolima.

Dva prezimena: Kompromis ili komplikacija?

Opcija doda vanja suprugovog prezimena svom predstavlja pokušaj kompromisa - žena ne odriče se svog identiteta, ali istovremeno prihvata i simboliku bračne zajednice. Međutim, ova praksa izaziva podeljena mišljenja. Pobornici je vide kao najpravednije rešenje koje poštuje i ženinu i muževu porodičnu liniju. Kritičari, pak, smatraju da ona "obesmišljava suštinu prezimena" i stvara administrativne i logističke probleme. Kako će se zvati deca takvog para? Šta ako se dvoje ljudi sa po dva prezimena vjenčaju? Pitanja su brojna.

U nekim kulturama, poput španske, dvostruka prezimena su standardna praksa, gde se nasleđuje prvo prezime oca i prvo prezime majke. Iako se ova tradicija sada prilagođava savremenim zahtevima za ravnopravnijim redosledom, pokazuje da postoje različiti modeli koji funkcionišu. Ključno je da odluka bude rezultat iskrenog dogovora i poštovanja između partnera, a ne nametanja ili pokušaja da se zadovolji okolina.

Razvod i prezime: Da li se "razvesti" i od prezimena?

Pitanje prezimena postaje posebno osetljivo u slučaju razvoda. Mnoge žene se pitaju da li je logično zadržati prezime bivšeg supruga kada je ljubav i poštovanje, koji su bili temelj zajednice, nestali. S jedne strane, zadržavanje prezimena može biti praktično, naročito ako se žena tako prezivala decenijama, ima decu sa tim prezimenom ili je pod njim izgradila profesionalni ugled. Sa druge strane, za mnoge, vraćanje devojačkog prezimena predstavlja psihološki završetak poglavlja, simbolički čin uzimanja svog života u svoje ruke i povratak sebi. "Razvodite se, razvodite sve", zaključuje jedna od učesnica rasprave.

Šta kaže muška perspektiva?

Iako se rasprava često vodi oko ženskog izbora, važno je uključiti i mušku perspektivu. Neki muškarci smatraju da je uzimanje njihovog prezimena prirodan deo tradicije i simbol zajedništva, dok za druge to uopšte nije bitno i potpuno podržavaju izbor svoje partnerke. Međutim, pojavljuju se i stavovi koji izazivaju kontroverze, poput onih koji kažu da "ne bi dozvolili" da supruga ima dva prezimena, smatrajući to nekompromisno. Ovakvi komentari otkrivaju dublje probleme u percepciji jednakosti i kontrole u vezi. Kako jedna sagovornica primećuje, ako je nešto "vaš stav za vaš eventualni brak", to je jedno, ali termin "ne bih dozvolio" zvuči zabrinjavajuće i ukazuje na neravnopravan odnos.

Zanimljivo je da se retko postavlja pitanje da li bi muškarac uzeo ženino prezime, iako je i to zakonska mogućnost. Ova asimetrija jasno pokazuje kako su društvena očekivanja i dalje usmerena na ženu kao na onu koja se "pripaja" muževljoj porodici.

Deca i prezime: Najkompleksnije pitanje

Kada se pojavi deca, pitanje prezimena postaje još složenije. Tradicionalno, deca dobijaju očevo prezime. Međutim, sve je češća praksa da deca dobijaju oba prezimena, majčino i očevo, u želji da se naglasi ravnopravan doprinos oba roditelja. Ovo otvara pitanje dugoročne održivosti - šta će se desiti kada ta deca odrastu i same oforme porodice? Hoće li njihova deca imati četiri prezimena? Iako ovo zvuči kao logistički haos, u praksi se često rešava tako da se za sledeću generaciju preuzme po jedno prezime sa svake strane.

Jedan od najčešćih argumenata za promenu ženinog prezimena upravo je i želja da majka i deca imaju isto prezime. Ovaj argument, iako emotivno jak, polazi od pretpostavke da je očevo prezime podrazumevani izbor za dete. Sve češće se postavlja pitanje: "Zašto bi dete automatski nosilo tatino prezime?" Kako jedna učesnica rasprave ističe, žena dete rodi, doji i vaspitava, a ono nosi očevo prezime - gde je logika? Ova pitanja dovode u fokus samu srž patrijarhalne tradicije i pozivaju na razmišljanje o pravednijim modelima.

Zaključak: Vaš život, vaša odluka

Rasprava o prezimenu u braku je mnogo više od rasprave o administrativnoj proceduri. Ona je ogledalo naših vrednosti, strahova, želja i društvenih normi. Bilo da se odlučite za zadržavanje svog prezimena iz ljubavi prema svom identitetu i istoriji, da uzmete suprugovo iz želje za jedinstvom porodice, da isprobate kompromis sa dva prezimena ili da krenete potpuno novim putem - najvažnije je da ta odluka bude vaša, doneta slobodno, informisano i u dogovoru sa partnerom.

Kako je jedna od sagovornica mudro primetila, "nema ispravnog i pogrešnog. Pustiti ljude na miru da uređuju svoj život kako njima odgovara." Nasilje, pritisak, ucenjivanje ili emocionalna manipulacija nikada ne bi trebali da budu deo ove odluke. Na kraju, prava snaga braka ne leži u zajedničkom prezimenu na papiru, već u uzajamnom poštovanju, ljubavi i podršci koja se gradi svakodnevno, bez obzira na to kako se potpisujete.

Dakle, kada dođe taj veliki dan i kada matičar upita za vaš izbor, neka vaš odgovor bude rezultat vaše istine, a ne straha od tuđeg suda ili slepog poštovanja zastarelih konvencija. Jer, na kraju, prezime je samo deo vaše priče - vi pišete njenu suštinu.